Молимо вас да нађете мало времене и примите нас на разговор или нам пружите одговор на проблеме радника у Алексинцу и у вези стим  помогнете да решимо проблеме које имамо.

Велико незадовољство радника општине Алексинац се односи на неисплаћивање заосталих зарада по судским и извршним решењима.
У Алексинцу је преко три хиљаде радника очекује решавање проблема исплате заосталих зарада које су радници остварили у тренутку кад је држава преузела поступак приватизације у Алексиначким предузећима. Већина тих предузећа је отишла у стечај где су лошом продајом радници остали на улици,очекујући да им држава повеже радни стаж и исплати зараде које су они остварили у тренутку проглашења стечаја.Сва потраживања радника Алексинца се налазе у агенцији за приватизацију у Београду како је наложено уредбом Владе из 2012.годинеНезадовоњство радника у Алексинцу је кулмунирало одлуком председника Владе Србије да проблеме радника решава само у Нишу.Тренутно покушавамо да разговорима решимо проблеме радника и недозволимо да се протестима на улици дођемо до задовољавајућег решења.Радници Алексинца желе да буду третирани као и радници Ниша.
С тога Вас молимо да нам дате одговор  или примите на разговор везан за рад радне групе, када ће радна група доћи у Алексинац и решавати потраживања радника по судским извршним решењима. Спремни смо да вам уступимо просторије синдиката за несметани рад .

Упуство и одлуку преузмите на сајту кликом http://www.sind-obr.org.rs/

Након вишегодишњих преговора данас је потписан ПКУ за запослене у предшколском васпитању и образовању!

Удружење синдиката пензионера Србије (УСПС) и Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије (УСПВЛС) оценили су данас да је незаконита исплата једнократне помоћи свим пензионерима, да је понижавајуће повећање пензија од јануара идуће године за један до два одсто.
Потпредседник УСПС Михајло Радовић рекао је да чланови тог удружења траже да им се пре свега врати износ којим им је одузиман од пензија сваког месеца у протекле две године.
УСПС, како је истакао Радовић, неће одустати од протеста који је за сутра заказан, без обзира на „обећања премијера Александара Вучића о једнократној исплати и повишици“.
„Не да нисмо задовољни обећаном једнократном помоћи свим пензионерима и повећањем од јанура за један-два одсто него сматрамо да премијер Александар Вучић нема право да даје паре из ПИО фонда као социјалну помоћ. Таква врста подршке најугроженијима се може давати само из буџета. Власт је од ПИО фонда направила резервни буџет и даје колико мисли да треба“, рекао је Радовић.
Он је додао да је незапажено прошло и укидање 13. пензије коју су добијали пензионери са најнижим примањима, до 20.000 динара.
„Прикључили су ПИО фонду пензиони фонд земљорадника, деле социјалу и тако упропаштавају фонд који би можда без тога и могао да нормалније функционише. Власт има четири члана у Управном одбору, подржавила га је и може да ради шта хоће“, оценио је Радовић. Наставите са читањем →

„Дана 12.10.2016. године, у седишту Синдиката правосуђа Србије, одржана је седница Републичког одбора којој је присуствовала Нела Кубуровић, министарка правде, са својим сарадницима Јелача Славицом и Царевић Дејаном.
Једина тема седнице била је материјални положај правосудне администрације и захтев за повећање зарада применом потписаног споразума, јер се у правосуђу примењују три различите основице за обрачун зарада, па је цена сата за сваког запосленог различита и променљива.
Нела Кубуровић, министарка правде, најавила је доношење новог закона којим ће се на посебан начин регулисати статус правосудне администрације, додајући и то да ће покушати као члан Владе да утиче на то колективно тело како би правосудна администрација ушла у круг оних који ће добити повећање плате, као и то да ће покушати да задржи број запослених у 2017. години на садашњем нивоу јер се најављује нови круг рационализације запослених.
Чланови Републичког одбора нису задовољни одговорима министарке правде јер чланство, чији су представници, очекује решења а не одлагање и даљу неизвесност. Од покушаја и неизвесности се не живи.
С тим у вези, Републички одбор Синдиката правосуђа Србије донео је одлуку о тоталној обустави рада. Штрајк правосудне администрације почеће 1. новембра 2016. године. Једини захтев Синдиката јесте повећање зарада. Подсећамо и то да правосудна администрација није добила повећање зарада већ шест година, односно од последњег штрајка.ВРЕМЕ ЈЕ“.

Премијер Србије Александар Вучић разговарао је вечерас у Нишу са радницима пропалих државних нишких предузећа којима некадашњи послодавци дугују зараде, а министар привреде Горан Кнежевић пренео је да ће, након провере свих случајева, радницима још у току ове године почети исплата заслужених зарада.Имали смо врло озбиљан састанак. Припремили смо се са свим доступним подацима и знамо да је пробем озбиљан, а он није само присутан у Нишу – казао је Кнежевић новинарима.
Он је пренео да је договорено, а то су прихватили и радници, да Министарство привреде формира оперативну групу, радно тело, које, како је нагласио, неће одуговлачити овај случај, већ ће у понедељак 24. октобра бити у Нишу где ће са радницима свих фабрика разгоаврати.
Према његовим речима, радници треба да дођу са валидним документима, која ће бити проверавана и упоређивана са другим распооживим изворима, са судовима, стечајним управницима и свима осталима који су евентуално исплаћивали неке накнаде.
„Након што будемо имали чисте податке, премијер је обећао да ћемо у најкраћем року, још у току ове године, почети да исплаћујемо заслужене зараде радника који већ више од десет година муку муче“, поручио је Кнежевић.
Радници нису хтели да пренесу детаље разговора са премијером и истакли су да је битно да су разговори били позитивни.
„Ми смо задовољни и верујемо премијеру“, нагласили су они.

Извор Блиц

Минимална цена рада у Србији биће од 1. јануара 2017. повећана са 121 на 130 динара по радном сату, одлучено је на седници Социјално-еконоског савета. Тако ће минимална месечна зарада од идуће године износити 22.620 динара.
„То ће чинити значајно повећање од 1.586 динара, при чему ће минимална месечна зарада бити 22.620 динара“, рекао је министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин на конференцији за новинаре у Влади Србије.
Вулин је додоа да Владин предлог представља средње решење, између захтева синдиката – 133 динара , и максимума од 127 динара који су могли да прихвате послодавци.
Он је казао да је економија у Србији напредовала тако да су у Влади сматрали да има простора за повећање минималне цене рада. „Политика ове владе је да делимо колико смо зарадили и да сваки напредак осете грађани“, истакао је Вулин.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић оценио је да 130 динара можда представља „недовољну цену за запослене“, али је ипак помак. Наставите са читањем →

У скупштинској дебати поводом избора нове Владе Србије мандатар Александар Вучић, сада актуелни председник Владе, рекао је, поред осталог, да „не зна и не разуме“ шта значи термин „израбљивање“.
То је изјавио свакако са циљем, с једне стране, да афирмише често понављану крилатицу „рад, рад и само рад“, разумљиву саму по себи, али уз много недоумица око њеног оживотворења, а с друге стране, вероватно, са циљем да се избегне прича о израбљивању радника.
Међутим, прича о томе се не може избећи, пре свега, због очигледне чињенице што је степен експлоатације и израбљивања у Србији огроман, а социјално-економски партнери (држава – синдикати – послодавци) још увек не предузимају мере да се стање побољша. При томе, експлоатацију и израбљивање треба разликовати, без обзира на њихову синонимну блискост. Наставите са читањем →

Најављено повећање минималне цена рада односиће се само на оне запослене који примају најнижу плату до 23.000-24.000 динара месечно. Ово повећање, не значи раст плата, већ помоћ предузећима и радницима који имају проблеме и који су угрожени, каже за „Политику” Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, који је јуче у оквиру Социјално-економског савета започео разговоре о новој цени рада.
“То је прописано Законом о раду. У пракси то значи, да ће, примера ради, у просвети и образовању повећање добити они који примају најнижи лични доходак, а не професори с највећим платама. Нјима се плате могу повећати само ако је тако предвиђено колективним уговором у самој образовној установи. Али ту им не помаже држава додатним парама, већ то морају да реше тамо где раде”, каже Орбовић.
Упитан да ли ће попустити пред владом и Унијом послодаваца и пристати на мањи минималац од 143 динара, колико би им у овом часу припало, Орбовић каже, да на преговоре Социјално-економског савета нико не иде да би неког уцењивао, него да би се постигао консензус око најважнијег питања за најсиромашније раднике.
Он каже да послодавци инсистирају да се минимална цена рада повећа за раст инфлације, али нико од њих, додаје, не каже да у протекле две године ова цена није повећавана иако је било раста цена.
“Зато ћемо гледати да надокнадимо све пропуштено”, најавлјује Орбовић.
Милан Кнежевић, приватни предузетник и власник модне куће „Модус”, каже за наш лист да би проблем минималне цене рада, који би подржала и влада, требало решити тако што би се повећање односило исклјучиво на најугроженије раднике, с минималним примањима. С тим, што би им се тај минималац сваке године повећавао за око три одсто, да дође до бар 30.000 динара.
“Увећање минималца треба да буде сваке године за око три одсто, јер се обично на годишњем нивоу бележи толики раст инфлације. Тако би се за неколико година дошло до неког пристојног минималца. Што је још важније, тиме се не би повећавале плате запослених, па ни укупна маса пара која се издваја за исплату зарада. Јер овде није цилј да онај ко има највише добије још више. То је једини начин и да се смањи разлика између приватног и јавног сектора где су плате за око 25 одсто веће”, каже Кнежевић и додаје да би као послодавац пристао на повећање минималне цене рада на 130 динара, у односу на садашњих 121 и да је то подношлјиво за касу. Наставите са читањем →

Јавне и приватне компаније све чешће ангажују раднике преко агенција за привремене и повремене послове. Њихов рад није регулисан законом, што послодавци обилато искоришћавају. Изнајмљивањем радне снаге компаније штеде, агенције узимају провизију, а радници трпе. Због дискриминисаног положаја, надлежни најављују усвајање прописа којима ће се уредити њихов статус.
Радник без топлог оброка, плаћеног боловања и годишњег одмора, чија је зарада на нивоу минималца – то је укратко радник на лизингу. Његов послодавац није фирма у коју одлази на посао, већ агенција која га је тамо упутила.
Синдикати процењују да их је у Србији најмање 50.000 и да је крајње време да држава почне и о њима да се стара.
„Ми смо систем који дефинитивно баца на под своје раднике, своје запослене, сматра да њиховим радом што брже треба да дође до профита. Ако имамо НСЗ која би требало да води евидецију о слободним радницима, о потреби послодаваца да запосле одређене, зашто морамо да имамо приватног посредника? То би значило да се радник третира као објекат“, каже Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије. Наставите са читањем →