Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Inicijativa je pokrenuta na zahtev Sindikalne organizacije gradskih uprava grada Kragujevca i odnosi se na oko 450.000 zaposlenih.

Osporenom odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno je: „Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“

Navedene odredbe člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama nisu u saglasnosti sa članovima 23, 60. i 194. Ustava Republike Srbije i Konvencijom broj 131. Međunarodne organizacije rada o utvrđivanju minimalnih plata.

Svrha ove inicijative je da se i zaposlenima u državnim organima i javnim službama obezbedi pravo na regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, koji su navodno sadržani u koeficijentima za obračun zarada.

Pravni stručnjaci, koje je naš sindikat angažovao, nesumnjivo su dokazali da regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada nisu uklјučeni u koeficijent.

Istaknuto je, da ukoliko bi sporna davanja bila uklјučena u koeficijent, bez definisanja njihovog iznosa, tada radnik ne bi znao kolika je njegova naknada za rad, odnosno ne bi znao da li je ona pravična, što je suprono članu 60. Ustava Republike Srbije.

Ovim se krši i član 118. Zakona o radu, čime su zaposleni u ovim oblasatima diskriminisani. Kao dokaz izneta je i činjenica da zaposlenima kojima se isplaćuje minimalna zarada, ona nije uvećana za regres za godišnji odmor i naknadu za ishranu tokom rada, što predstavlјa kršenje Zakona o radu, članovi 111-113., ali i konvencije br. 131. Međunarodne organizacije rada.

Utvrđeno je da se nijednim aktom ne reguliše visina regresa za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, dok su druge naknade utvrđene, jasno je da ove naknade i ne postoje.

Zato je predloženo Ustavnom sudu da navedeni zakon proglasi suprotnim Ustavom Republike Srbije.
Preuzmi Uredbu

У алексинцу је 16 маја 1919 године одржан збор радника на коме је било присутно 300 радника где је донета одлука о формирању општинског синдикалног већа које је почело са радом 19.5 исте године.Веће чине секције рударска кројачка граћевинска и млинско пекарска истог датума је донета одлука о покретању низа штрајкова са циљем увоћења 8 часовног радног времена и исплаћивањем заосталих надница Протести улицама Алексинца су били успешни.у наредним годинама били су организовани протести и штрајкови појединих секција са циљем повећања надница и бољим положајем радника у предузећима организоване су бројне радничко манифстације културно уметничких програма радника.

Први пут у новијој историји радници ће свој празник, 1. Мај Међународни дан рада, обележити у ванредним околностима, у својим домовима, без могућности да се традиционално окупе и јавно упуте поруку влади и послодавцима.

Ипак, тако изоловани у настојању да на тај начин спречимо ширење корона вируса унутар заједнице и заштитимо најстарије и друге особе са здравственим проблемима, показујемо солидарност која ће нам, и овога пута, помоћи да победимо невидљивог непријатеља.

Тако солидарни и јединствени морамо остати и убудуће у настојању да подигнемо привреду, која је стајала у преходним месецима, али и у својим захтевима за бољи свет рада, виши стандард и већа социјална улагања.

https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/130320/130320-vest4.html?fbclid=IwAR0CvBzV8gk5oC0l5fNUkFGUiREeT64McotIKhl-RBrqKlgCo_ON-2Grk78

У Европској унији би требало да се отвореније говори о евидентној разлици у платама између мушкараца и жена, чиме би се допринело да се та неправда исправи.
У саопштењу Европске конфедерације синдиката, издатом поводом 8. марта – Међународног дана жена, наводи се да је транспарентност право решење за смањење тих разлика.
“Поједине землје су већ предузеле кораке у том правцу. Време је да се на нивоу ЕУ уведе закон о транспарентности плата”, истиче се у саопштењу. Извор ССССрбије

MИНИСТАРСТВО ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
министру Бранку Ружићу
БЕОГРАД

Овим путем обраћамо Вам се у име Синдиката образовања Србије, Београд, Дечанска бр. 14/VI  у вези са проблемом остваривања права запослених на накнаду трошкова одласка и доласка рада.

Наиме, одредбом члана 189., ставом 1., тачком 6) Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују средства за превоз запослених.

Запослени у основним, средњим школама и домовима ученика остварују право на долазак и одлазак са рада у складу са Законом о раду и Посебним колективним уговором за запослене у основним, средњим школама и домовима ученика. Дакле, накнада за долазак и одлазак са рада запосленом припада у складу са наведеним прописима.

Одредбом чл.118. ,става 1. тачке 1) Закона о раду  („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014,13/2017 одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) је прописано да „Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду и то за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз“.

16.Јануара 2020 одржана је изборна скупштина ССССрбије за Општине Алексинац ,Ражањ и Соко Бања.На седници је конституисан нови сазив чланова већа и једногласним тајним гласањем за председника ССССрбије за Општине Алексинац ,Ражањ и Соко Бања је изабран Добрица Ранђеловић.Седници је присуствовао и Председник Синдидиката Грађевинаца и члан Председништва ССССрбије Саша Тарлаковић