Da li nam je potrebna digitalizacija ili kanalizacija?
U ovom pitanju našeg poznatog novinara, upućenog osnivaču „Frame“, najskuplјe prodate srpske tehnološke inovacije, mogao bi se, konceptualno, naći odgovor na pitanje gde smo danas i kuda idemo kao sindikat i kao društvo.
Tim pitanjem se ukazuje na sve teškoće složenosti našeg delovanja. Jer, sindikat, pored rešavanja nekih elementarnih pitanja, poput bezbednosti i zdravlјa na radu zaposlenih, mora istovremeno i da sagledava negativne aspekte digitalizacije, odnosno da se uhvati u koštac sa otpuštanjem radnika usled automatizacije rada, tranziciji ka novim poslovima i slično.
Takođe, naši predstavnici na svim nivoima, štite prava i interese radnika, različite starosne dobi, a koji su svoje poglede na rad i radni odnos stvarali u potpuno različitim društvenim periodima i sistemima, a potrebno je da u kolektivnim ugovorima njihove zahteve artikulišu i utvrde na jedinstveni način.

Jer, naša zemlјa je imala specifičan razvojni put. Posle osobenog vida socijalizma, oličenog u samoupravnom sistemu, okrenula se tržišnim odnosima, odnosno uvođenju kolektivnih ugovora, krajem 80-ih. Takvim pravnim aktom, koji u zemlјama kapitalizma već dugo postoji, omogućeno je obezbeđenje „socijalne bezbednosti“ naših radnika, u čemu je upravo i sindikat, devedesetih godina, odigrao značajnu ulogu.
Na ove naše nacionalne specifičnosti nadovezuju se i svetski trendovi u vidu starenja stanovništva, migracija, traženja puta ka novom ekonomskom sistemu, sve većoj fleksibilizaciji rada…
Dakle, ceo svet se trenutno nalazi u previranjima, u kojima, obitava i „naša“ tranzicija, kojoj se ne vidi kraj.
I zato čudi kada se, po ko zna koji put, postavlјa pitanje zašto je sindikat potreban i i zašto je baš u ovom trenutku neophodan.
A, odgovor je krajnje jednostavan.
Reč je o istituciji, odnosno organizaciji koja je sastavni deo tržišne ekonomije i bez koje takav sistem ne može da funkcioniše. Takođe, njegova potreba ogleda se u neophodnosti obezbeđenja „mirne tranzicije“ u ovim turbulentnim vremenima, što je i poruka jubilarnog, stotog, zasedanja MOR-a.
Pa, ipak, u javnosti se, ne retko, mogu čuti negativni stereotipi o sindikatu, u smislu da je to „prevaziđena kategorija“, „tekovina socijalizma“, da smo „kočničari“… Takvi i slični stavovi su, nažalost, posledica nepoznavanje materije delovanja sindikata, ali su, donekle, i razumlјivi imajući u vidu svu kompleksnost njegovoga delovanja i rada. Proces negiranja delovanja sindikata, a čije se posledice danas i te kako vide, na Zapadu postoji već više od četiri decenije, dok u našoj zemlјi situaciju u ovoj oblasti karakateriše vrlo „kompleksan koncept“ u smislu tranzicije koja traje više od tri decenicije.
Naime, u zapadnim zemlјama, pre svega anglo-saksonskim, početkom 8o-ih, počeo je da preovlađuje koncept u kome je ocenjeno, između ostalog, da je tržište najbolјi regulator privrednih odnosa, odnosno da ono mora funkcionisati sa što manje regulacije, što znači da sindikati ne postoje ili se na minimum svodi njegovo delovanje. Pogubnost takve koncepcije vidi se i danas, u sve većem jazu botagih i siromaših, sveopštoj radnoj nesigurnosti, ali i sve češćim krizama, poput one iz 2008. godine.
Pošast u vidu najnovije pandemije, produbila je i ogolila ovakav društveni sistem, te se sve više, poput i liberalnog Ekonomskog saveta u Davosu, ukazuje da ovakav sistem, na duži rok, nije održiv.
Dobro je, naime, poznato da poslodavac može zbog tkz. prirodne stope nezaposlenosti da ucenjuje zaposlenog da prihvati platu i uslove rada koje mu nudi. Iako svestan da takva primanja radniku ne obezbeđuju ni elementarno lјudsko dostojanstvo, poslodavac se poziva na „ekonomsku opravdanost“, jer se sa što manje troškova rada postiže veći profit. Pritom zanemaruje činjenicu da, kako se to ističe u teoriji, „radno pravo ne ostaje unutar zidina preduzeća“. To, u prevodu, znači da radnopravni položaj radnika utiče na ceo sistem, s obzirom na to da svaki radnik ima porodicu, pa i njihova budućnost zavisi od njegovih primanja.
I, zato se moramo okrenuti čoveku i podsetiti da on stvara novu vrednost.
Na to su nedavno ukazali i pojedini direktori velikih fabričkih postrojenja, koji su istakli da je „savest radnika“ bila ta koja nam i danas omogućava da prebrodimo ovu pošast u vidu korone.
I klasične pretpostavke kapitalizma, koju je ustanovio osnivač kapitalizma Adam Smit, da „svako treba da gleda, samo sebe i svoje /sebične/ interese“, su potvrda na koju se sve više ukazuje o tom tkz. „Velikom resetovanju“, u kojem se traže novi koncepti savremenog kapitalizma.
Upravo je ta vrlina naših radnika vrednost koju moramo negovati i jačati, za šta je preduslov poštovanje lјudskog dostojanstva na radu, kao klјučne pretpostavke ovog „novog tržišta rada u nastajanju“.
Na tome Savez samostalnih sindikata Srbije već dugo vremena insistira, ali nas, nažalost, u tome ne prate druge institucije i nadležni organi.
Tome u prilog svedoči i naš projekat psihološke podrške članovima sindikata, pod sloganom „BUDI SNAŽAN-BUDI SVOJ“, koji je danas, zbog svega onoga što je zadesilo naše radnike, opravdao svoju dalekovidost.
Sa druge strane, i sama iskustva Saveza u ovim turbulentnim vremenima, pokazuju koliko su postulati na kojima počiva naša organizacija od značaja za čitav sistem. Tako je, primera radi, u onim firmama gde smo imali socijalni dijalog dolazilo do hitne koorodinirane saradnje na relaciji menadžment-sindikalna organizacija Samostalnog sindikata, a kako bi se obezbedila radnopravna sigurnost naših članova, omogućilo funkcionisanje privrednog društva, odnosno isporuka neophodnih dobara tržištu.
Mi smo, naravno, svesni da sindikat nije savršena organizacija. Mada, i pitanje „savršenosti“ je vrlo teško preciznije odrediti. Ali, i mnoge druge organizacije, bilo koje vrste imaju svojih problema i ograničenja u delovanju, upravo kao i svaka druga organizacija i odnos, poput braka, porodice, prijatelјa…
Međutim, Savez samostalnih sindikata već više od 100 godina, kao institucija sistema, deli sudbinu svog članstva, naroda, društva, države i uvek će, u dobroj veri, polaziti od tih postulata. Tako se, prateći dešavanja u svetu, ali i poznavajući radne uslove u našoj zemlјi, trudi da prepozna kako sve kompleksnosti današnjeg sveta rada, zapošlјavanja i socijalne politike utiču na položaj naših članova, te da u saradnji sa nadležnim instucijama radi na njihovom prevazilaženju.
Svesni smo da će problema i izazova u narednom periodu svakako biti. Ali, citiramo Isaka Adižesa, jednog od najpoznatijih profesora upravlјanja, koji ukazuje da „problemi nastaju tamo gde su promene“, a promene koje vode u napredak su poželјne. S tim, što svi moramo da tragamo za interdisciplinarnim i intersektorskim, kako tradicionalnim, tako i savremenim načinima njihovog rešavanja, odnosno kako omladina to žargonski kaže, njihovog „hendlovanja“.
Upravo ove okolnosti nam ukazuju da moramo da gradimo „sopstvene /predmetne i metodološke/ puteve“, a s obzirom da svaka zemlјa ima svoj osoben vid kapitalizma, na šta ukazuju stari profesori Radnog prava, da budemo „svoj na svome“, da i u ovoj oblasti znamo gde smo, da tamo gde smo bili dobri – pojačamo, a tamo gde smo grešili – da menjamo, a sve kako bi smo znali kuda idemo – kako bi (konačno) bili pobednici…

Autor: Aleksandar Marković, stručni saradnik u Pravnoj službi SSSS