Јавне и приватне компаније све чешће ангажују раднике преко агенција за привремене и повремене послове. Њихов рад није регулисан законом, што послодавци обилато искоришћавају. Изнајмљивањем радне снаге компаније штеде, агенције узимају провизију, а радници трпе. Због дискриминисаног положаја, надлежни најављују усвајање прописа којима ће се уредити њихов статус.
Радник без топлог оброка, плаћеног боловања и годишњег одмора, чија је зарада на нивоу минималца – то је укратко радник на лизингу. Његов послодавац није фирма у коју одлази на посао, већ агенција која га је тамо упутила.
Синдикати процењују да их је у Србији најмање 50.000 и да је крајње време да држава почне и о њима да се стара.
„Ми смо систем који дефинитивно баца на под своје раднике, своје запослене, сматра да њиховим радом што брже треба да дође до профита. Ако имамо НСЗ која би требало да води евидецију о слободним радницима, о потреби послодаваца да запосле одређене, зашто морамо да имамо приватног посредника? То би значило да се радник третира као објекат“, каже Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије. Наставите са читањем →