У скупштинској дебати поводом избора нове Владе Србије мандатар Александар Вучић, сада актуелни председник Владе, рекао је, поред осталог, да „не зна и не разуме“ шта значи термин „израбљивање“.
То је изјавио свакако са циљем, с једне стране, да афирмише често понављану крилатицу „рад, рад и само рад“, разумљиву саму по себи, али уз много недоумица око њеног оживотворења, а с друге стране, вероватно, са циљем да се избегне прича о израбљивању радника.
Међутим, прича о томе се не може избећи, пре свега, због очигледне чињенице што је степен експлоатације и израбљивања у Србији огроман, а социјално-економски партнери (држава – синдикати – послодавци) још увек не предузимају мере да се стање побољша. При томе, експлоатацију и израбљивање треба разликовати, без обзира на њихову синонимну блискост. Наставите са читањем →

Најављено повећање минималне цена рада односиће се само на оне запослене који примају најнижу плату до 23.000-24.000 динара месечно. Ово повећање, не значи раст плата, већ помоћ предузећима и радницима који имају проблеме и који су угрожени, каже за „Политику” Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, који је јуче у оквиру Социјално-економског савета започео разговоре о новој цени рада.
“То је прописано Законом о раду. У пракси то значи, да ће, примера ради, у просвети и образовању повећање добити они који примају најнижи лични доходак, а не професори с највећим платама. Нјима се плате могу повећати само ако је тако предвиђено колективним уговором у самој образовној установи. Али ту им не помаже држава додатним парама, већ то морају да реше тамо где раде”, каже Орбовић.
Упитан да ли ће попустити пред владом и Унијом послодаваца и пристати на мањи минималац од 143 динара, колико би им у овом часу припало, Орбовић каже, да на преговоре Социјално-економског савета нико не иде да би неког уцењивао, него да би се постигао консензус око најважнијег питања за најсиромашније раднике.
Он каже да послодавци инсистирају да се минимална цена рада повећа за раст инфлације, али нико од њих, додаје, не каже да у протекле две године ова цена није повећавана иако је било раста цена.
“Зато ћемо гледати да надокнадимо све пропуштено”, најавлјује Орбовић.
Милан Кнежевић, приватни предузетник и власник модне куће „Модус”, каже за наш лист да би проблем минималне цене рада, који би подржала и влада, требало решити тако што би се повећање односило исклјучиво на најугроженије раднике, с минималним примањима. С тим, што би им се тај минималац сваке године повећавао за око три одсто, да дође до бар 30.000 динара.
“Увећање минималца треба да буде сваке године за око три одсто, јер се обично на годишњем нивоу бележи толики раст инфлације. Тако би се за неколико година дошло до неког пристојног минималца. Што је још важније, тиме се не би повећавале плате запослених, па ни укупна маса пара која се издваја за исплату зарада. Јер овде није цилј да онај ко има највише добије још више. То је једини начин и да се смањи разлика између приватног и јавног сектора где су плате за око 25 одсто веће”, каже Кнежевић и додаје да би као послодавац пристао на повећање минималне цене рада на 130 динара, у односу на садашњих 121 и да је то подношлјиво за касу. Наставите са читањем →