Nekada je bio svetkovina. Ikona radništva. Simbol radničkog bunta.
Državni praznik u slavu radničkih prava.
Danas, kada radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, Prvi maj – Međunarodni dan rada, dobija drugačiji karakter. Posebno u Srbiji, gde dobar deo građana nema posao, a onaj drugi od plate ne može ni da preživi.
Deo javnosti se stoga, možda i s pravom, pita zašto praznujemo Prvi maj kao praznik rada kada je borba za radnička prava postala borba za radno mesto i bilo kakav posao.
Za nas je, međutim, Prvi maj već odavno simbol radnika. Oni su ti, koji su, najčešće okupljeni u sindikate, iznuđivali promene, napredak, poboljšanje života i uslova rada. Zato su na pijedestalu svih naših zahteva i borbe za bolje sutra.
I zato ne damo taj praznik. I nemamo pravo da ćutimo, posebno ne na taj dan. U ime nas, naše dece, ali i u znak sećanja na sve one koji su utrli put tradiciji dugoj 132 godine.
Hoćemo da praznik radnika i radničkog pokreta i dalje živi. Da živi radništvo u Srbiji. Da se poštuje radnik. Da se otvaraju radna mesta i sačuvaju postojeća. Da mladi dobiju šansu, ali da i oni pred kraj svog radnog veka ne razmišljaju kako će živeti kada odu u zasluženu penziju. Da se plate isplaćuju i rastu, a radnik oseti pozitivne rezultate poslovanja preduzeća u kom radi.
Zahtevamo da poslodavci prestanu da se ponašaju kao robovlasnici, a država da stane na stranu onih koji stvaraju društveno bogatstvo. Da ih zaštiti od mobinga, da kazni one koji šikaniraju sindikalce i uzbunjivače i one koji ne isplaćuju plate. Da nam se omogući nesmetano osnivanje sindikalnih organizacija, da se znaju radnička prava, da se poštuju zakoni i Ustav. Наставите са читањем