Веровали смо да је у XXИ веку, у землји која се прокламује као демократска, немогуће да буде донет Закон о раду упркос противлјењу радника и синдиката.
Донет је.
Веровали смо да је немогуће да буде усвојен Закон о ПИО по хитном поступку и без консултација са социјалним партнерима.
Усвојен је.
Веровали смо да је немогуће да буду смањене плате и пензије, иако су једва доволјне за преживлјавање.
Смањене су.
Веровали смо да ће бити уважаван глас радника који стварају и глас пензионера који су стварали да о ономе што је створено и одлучују.
И опет су нас разуверили. Променимо то стање!
Будимо солидарни у одбрани нашег права за веће учешће у одлучивању о економском и социјалном развоју. Заложимо се за истинске вредности, у којима ће рад и квалитет бити поштовани, а држава бити рационална и социјално одговорна. Захтевајмо истинско социјално партнерство и истинске, дубоке промене развоја, које ће обезбедити баланс економског и социјалног. Ангажујмо се на стварању наше будућности, јер она зависи од свих нас заједно.
Дајмо шансу раду!
Наш приоритет био је и остао развој и рад за све, зараде и пензије од којих се може пристојно живети, а не само преживлјавати.
Данас се оспорава улога синдиката. Важне одлуке које утичу на животе свих нас доносе се без нашег учешћа, користе се у популистичке или страначке сврхе. Од разочараних, изневерених и сиромашних се захтева да се одрекну и своје организације. Врши се притисак да се у синдикате не учлањавају, већ препусте судбини. Синдикати, истински борци за права раданика се оптужују да траже прекомерна права, а у антисиндикалном налету захтева се и да тихо и полако напусте друштвену сцену.
Не будимо апатични и незаинтересовани!
Само солидарни и заједно можемо креирати нашу будућност!
Збијајмо своје редове!
Морамо бити гласни, решени, способни и посвећени да остваримо оно што је интерес нашег чланства, интерес радника и свих грађана Србије.
Будимо солидарни у борби за болју будућност!
Покажимо то данас, на наш и ваш дан – Први мај!