У алексинцу је 16 маја 1919 године одржан збор радника на коме је било присутно 300 радника где је донета одлука о формирању општинског синдикалног већа које је почело са радом крајем августа исте године .веће чине секције рударска кројачка граћевинска имлинско пекарска истог датума је донета одлука о покретању низа штрјкова са циљем увоћења 8 часовног радног времена и исплаћивањем заосталих надницаПротести улицама Алексинца су били успешни.у наредним годинама били су организовани низ протеста и штрајкова појединих секција са циљем повећања надница и бољим положајем радника у предузећима организоване су бројне радничко манифстације културно уметничких програма радника

Први дани 20. века протичу у знаку формирања модерног радничког синдикалног покрета у Србији. У периоду од 1900. до 1903. године основано је шест синдикалних организација – савеза: грађевинских радника, металских радника, дрводељаца, шивачких, трговачких помоћника, типографских радника.
ПРВИ КОНГРЕС Радничког савеза Србије одржан је 20. јула 1903. годне у сали београдског хотела “Булевар”, данас биоскоп “Балкан”. Конгрес је дефинитивно конституисао Раднички савез Србије. Конгресу је присуствовало 106 делегата из 33 радничке организације из целе Србије. Реферат је поднео Радован Драговић. Конгес је усвојио Правилник Савеза, донео одлуку да “ Радничке новине “ буду орган Савеза (основане 1897. године), усвојио резолуцију о општем и обавезном осигурању радника и изабрао Управу – председници: Драгиша Лапчевић и Никола Величковић и секретари: др Коста Јовановић и Радован Драговић