Kriza, ovog puta skoro svakodnevnog rasta troškova života je nova, ali je stara vest da su radnici u Srbiji, opet, najveće njene žrtve. Iako se svi širom Evrope suočavaju sa konstantnim rastom troškova života, dok vrednost zarada pada, u našoj zemlji se život pretvara u puko preživljavanje.

Ima li kraja poskupljenjima? Upitao je, nedavno, u ime svog članstva i svih građana, Savez samostalnih sindikata Srbije, oštro osuđujući dalje povećanje cena osnovnih životnih namirnica. Ni najavljeno povećanje plata i penzija, koje je već anulirano trenutnom inflacijom, ne uliva nadu u bolje sutra, zbog čega građani Srbije, od kojih veliki broj živi od minimalne zarade, sa zebnjom čekaju dolazak zime i novih nameta.

Takva situacija iziskuje hitne mere i akcije, koje smo već započeli na nacionalnim nivou, ali i globalne, na evropskom, kojima se, takođe, pridružujemo kako bi se uhvatili u koštac sa krizom troškova života i izgradili privrede koje donose rezultate za radnike.

Radnici i sindikati širom Evrope, okupljeni u Evropskoj konfederaciji sindikata, pozivaju na plan u šest tačaka koji bi trebalo da obezbedi povećanja plata, podršku porodicama i najugroženijima, ograničavanje cena, oporezivanje i preraspodelu viška profita i bogatstva.

Prva i najvažnija tačka našeg plana jeste obezbeđivanje rada koji omogućava dobar život, rada za koji se dobija zarada od koje se može živeti, a ne preživljavati.

Jer, ne postoji manji ili viši minimalac. Svaki je nedostojan čoveka.

Zato biramo Dostojanstven rad! Punim platama unapred!

Savez samostalnih sindikata Srbije