У Врњачкој Бањи је 30. марта одржан заједнички округли сто Савеза самосталних синдиката Србије и УГС НЕЗАВИСНОСТ на тему „Колективни уговори у фокусу (не)достојанственог рада“. Скуп је организован уз подршку Паневропског регионалног синдикалног већа (ПЕРЦ) и шведских синдиката ЛО и ТЦО.
На Округлом столу разматрана су решења ЗОР-а везана за колективно преговарање и уговарање, анализирани закључени колективни уговори, те значај конвенције МОР број 154. Указано је на низ недоумица у законским решењима што утиче и на њихову примену у пракси. Сарадња две репрезентативне синдикалне централе оцењена је као успешна и значајна за јачање преговарачких позиција како у одборима за преговоре тако и за наредни период када се очекује доношење 34 закона и то: Закона о раду, Закона о ПИО, Закона о социјалном партнерству и колективном преговарању, те низа закона у области образовања, здравства, државне управе, локалне самоуправе и других. У том контексту је указано и на опасност несинхронизованог доношења закона, при чему би у случају такве несинхронизације ЗОР-а и Закона о социјалном партнерству и колективном преговарању, колективно преговарање остало потпуно непокривено и нерегулисано.
Проблем који је настао престанком важења колективних уговора 29. јануара донекле је ублажен потписивањем колективних уговора у јавном сектору, иако реални сектор и даље остаје без колективних уговора, а преговори су тек на почетку. Председник Савеза самосталних синдиката Србије, Љубисав Орбовић истакао је да је свакако позитивно потписивање колективних уговора у јавном сектору, посебно у области комуналне привреде, до сада први овакав уговор на нивоу гране. У наредном периоду процењиваће се ефекти ових уговора и примена у пракси. Што се тиче закључивања колективних уговора код послодавца, један број већих послодаваца је потписао колективне уговоре, док су код малих и средњих предузећа присутни велики проблеми. Наглашено је да је у привредном систему присутан неолиберални концепт тржишне економије који знатно утиче на преговарачку позицију синдиката. Проблем су и мали приватни синдикати, којима се по потреби даје репрезентативност и додатно умањује преговарачка позиција.
Конвенција МОР број 154, која се односи на колективно преговарање, а коју Србија није ратификовала значајна је јер промовише колективно преговарање на свим нивоима, првенствено у привредним делатностима за све послодавце и све групе радника у свим гранама привредних делатности, али и у државној служби. Истовремено, члан 3 Конвенције могао би да доведе до сукоба надлежности синдиката и савета запослених, утицати на правила и процедуру колективног преговарања, те је свакако значајна одредба Конвенције да се мере које се предузимају у смислу подстицања колективних преговарања неће утврђивати ни примењивати на начин којим би смањивале слободу колективног преговарања.