УСТАВНИ СУД 8. X 2015. СУСПЕНДОВАО ОДЛАЗАК ЖЕНА СА 60,5 ГОДИНА СТАРОСТИ У ПЕНЗИЈУ ПО СИЛИ ЗАКОНА!
Министарство државне управе и локалне самоуправе упутило је допис свим министарствима у коме изражава свој став да је неопходно да сви организациони облици понуде запосленима који испуњавају услове за старосну пензију споразум о наставку радног односа до доношења акта којим се утврђује максималан број запослених, односно за онај временски период у коме ће организациони облик након доношења овог акта моћи да сагледа потребе обављања свих функција у новој организацији.
Изузетно, ако је и без акта о максималном броју, у складу са планираном рационализацијом и променом унутрашње организације, могуће у овом тренутку сагледати послове који ће се изменом систематизације укинути или на њима смањити број извршилаца, може се раскинути радни однос запосленима који раде на тим пословима а који испуњавају услове за пензију ако се тиме неће онемогућити или умањити извршавање послова које организациони облик обавља. При оваквом поступању нарочито се мора водити рачуна да се раскидом радног односа постижу ефекти рационализације броја запослених и да се исти морају одразити у актима о систематизацији који ће бити предмет провере и давања сагласности у складу са законом.

Преузмите каталоге радних места на страници документа

На овакав потез, Министарство се одлучило јер Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору ступа на снагу 12. октобра, а члан 20. је прописао да запосленом престаје радни однос када наврши године живота и стаж осигурања који су прописани законом за одлазак у старосну пензију. Изузетно, радни однос запосленог неће престати ако се послодавац и запослени споразумеју о наставку радног односа и дужини његовог трајања а најдуже до навршења 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ради обезбеђивање стручног и континуираног обављања неопходних функција организационог облика.
Стога, иако Закон изричито не условљава примену члана 20. претходним доношењем одлуке о максималном броју запослених, исти је немогуће посматрати ван циљева Закона и контекста потребне рационализације, односно сагледавања потреба послодавца за обављањем одређених послова који су неопходни за извршавање његових функција.
Имајући у виду циљеве закона и разлоге за његово доношење, ово министарство је у више писаних и усмених саопштења давало циљно тумачење члана 20. Закона и указивало на потребно поступање у следећим, најчешће могућим ситуацијама:
• Пензионисање у случајевима када се организација посла не мења, па то упражњено место мора бити попуњено пријемом нових запослени, није у складу са циљевима Закона и потребно је да се запосленима понуди споразум о наставку радног односа;
• Пензионисање у случајевима када се организација посла не мења, али упражњено место може бити попуњено распоређивањем постојећих запослених а укидањем и смањењем извршилаца на другим пословима, била би у складу са циљевима закона и оправдано је да се рационализација у оваквим ситуацијама спроводи кроз раскид радног односа запослених који испуњавају услове за пензију;
• Пензионисање у случајевима када се организација посла мења и укидају се радна места или смањује број извршилаца на пословима на којима раде запослени који испуњавају услове за старосну пензију, јесте оправдана и разлог је да се рационализација спроводи кроз раскид радног односа запослених који испуњавају услове за пензију.