САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ 2021.

Пандемија короне, која већ предуго траје, променила је свет, животе и навике људи, начин рада и комуникације, моделе сарадње и пословања. Економска криза, проузрокована закључавањем, изолацијом, смањеним обимом производње, пропадањем предузећа и читавих грана производње, оставља несагледиве последице.
Прекарни рад постаје свакодневица, а отказе деле мејловима и смс порукама. Уговори се потписују на месец или нешто више дана, а након тога не продужавају, „лизинг“ агенције све више имају посла са радником, као главном робом за трговање, запослени „својевољно“ потписују „бланко отказе“…
Закони се мењају губећи сваки смисао и душу. Радницима се нуде усмени или писани уговори, којима нису регулисана њихова основна права из рада. Синдикат се и даље гледа као на „нужно зло“, чији се захтеви за поштовање права радника оцењују као кочница развоју и игноришу.
Отказе добијају и жене које су остале у другом стању, запослени се незаконито премештају на лошије плаћена и неадекватна радна места. Све је више примера отпуштања због синдикалне активности или због обелодањивања детаља о крађи и корупцији у предузећима.
Може ли се неолибералном капитализму чији је једини циљ профит одупрети нека снага иза које ће стати радни човек?
Одговор је може, синдикат.
Јер, синдикат је био и остао ослонац радничкој класи и истински борац за бољи и праведнији свет.
Зато, на наш и ваш празник, Међународни дан рада, поново спречени да се традиционално окупимо, са својих радних места или од куће, подигнимо глас како би нас сви јасно чули и разумели.
Покажимо да, иако је пандемија обуставила многе уобичајене активности, борба за радничка права неће мировати.

Da li nam je potrebna digitalizacija ili kanalizacija?
U ovom pitanju našeg poznatog novinara, upućenog osnivaču „Frame“, najskuplјe prodate srpske tehnološke inovacije, mogao bi se, konceptualno, naći odgovor na pitanje gde smo danas i kuda idemo kao sindikat i kao društvo.
Tim pitanjem se ukazuje na sve teškoće složenosti našeg delovanja. Jer, sindikat, pored rešavanja nekih elementarnih pitanja, poput bezbednosti i zdravlјa na radu zaposlenih, mora istovremeno i da sagledava negativne aspekte digitalizacije, odnosno da se uhvati u koštac sa otpuštanjem radnika usled automatizacije rada, tranziciji ka novim poslovima i slično.
Takođe, naši predstavnici na svim nivoima, štite prava i interese radnika, različite starosne dobi, a koji su svoje poglede na rad i radni odnos stvarali u potpuno različitim društvenim periodima i sistemima, a potrebno je da u kolektivnim ugovorima njihove zahteve artikulišu i utvrde na jedinstveni način.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Inicijativa je pokrenuta na zahtev Sindikalne organizacije gradskih uprava grada Kragujevca i odnosi se na oko 450.000 zaposlenih.

Osporenom odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno je: „Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“

Svrha ove inicijative je da se i zaposlenima u državnim organima i javnim službama obezbedi pravo na regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, koji su navodno sadržani u koeficijentima za obračun zarada.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Inicijativa je pokrenuta na zahtev Sindikalne organizacije gradskih uprava grada Kragujevca i odnosi se na oko 450.000 zaposlenih.

Osporenom odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno je: „Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“

Navedene odredbe člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama nisu u saglasnosti sa članovima 23, 60. i 194. Ustava Republike Srbije i Konvencijom broj 131. Međunarodne organizacije rada o utvrđivanju minimalnih plata.

Svrha ove inicijative je da se i zaposlenima u državnim organima i javnim službama obezbedi pravo na regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, koji su navodno sadržani u koeficijentima za obračun zarada.

Pravni stručnjaci, koje je naš sindikat angažovao, nesumnjivo su dokazali da regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada nisu uklјučeni u koeficijent.

Istaknuto je, da ukoliko bi sporna davanja bila uklјučena u koeficijent, bez definisanja njihovog iznosa, tada radnik ne bi znao kolika je njegova naknada za rad, odnosno ne bi znao da li je ona pravična, što je suprono članu 60. Ustava Republike Srbije.

Ovim se krši i član 118. Zakona o radu, čime su zaposleni u ovim oblasatima diskriminisani. Kao dokaz izneta je i činjenica da zaposlenima kojima se isplaćuje minimalna zarada, ona nije uvećana za regres za godišnji odmor i naknadu za ishranu tokom rada, što predstavlјa kršenje Zakona o radu, članovi 111-113., ali i konvencije br. 131. Međunarodne organizacije rada.

Utvrđeno je da se nijednim aktom ne reguliše visina regresa za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, dok su druge naknade utvrđene, jasno je da ove naknade i ne postoje.

Zato je predloženo Ustavnom sudu da navedeni zakon proglasi suprotnim Ustavom Republike Srbije.
Preuzmi Uredbu

У алексинцу је 16 маја 1919 године одржан збор радника на коме је било присутно 300 радника где је донета одлука о формирању општинског синдикалног већа које је почело са радом 19.5 исте године.Веће чине секције рударска кројачка граћевинска и млинско пекарска истог датума је донета одлука о покретању низа штрајкова са циљем увоћења 8 часовног радног времена и исплаћивањем заосталих надница Протести улицама Алексинца су били успешни.у наредним годинама били су организовани протести и штрајкови појединих секција са циљем повећања надница и бољим положајем радника у предузећима организоване су бројне радничко манифстације културно уметничких програма радника.

Први пут у новијој историји радници ће свој празник, 1. Мај Међународни дан рада, обележити у ванредним околностима, у својим домовима, без могућности да се традиционално окупе и јавно упуте поруку влади и послодавцима.

Ипак, тако изоловани у настојању да на тај начин спречимо ширење корона вируса унутар заједнице и заштитимо најстарије и друге особе са здравственим проблемима, показујемо солидарност која ће нам, и овога пута, помоћи да победимо невидљивог непријатеља.

Тако солидарни и јединствени морамо остати и убудуће у настојању да подигнемо привреду, која је стајала у преходним месецима, али и у својим захтевима за бољи свет рада, виши стандард и већа социјална улагања.