Kriza, ovog puta skoro svakodnevnog rasta troškova života je nova, ali je stara vest da su radnici u Srbiji, opet, najveće njene žrtve. Iako se svi širom Evrope suočavaju sa konstantnim rastom troškova života, dok vrednost zarada pada, u našoj zemlji se život pretvara u puko preživljavanje.

Ima li kraja poskupljenjima? Upitao je, nedavno, u ime svog članstva i svih građana, Savez samostalnih sindikata Srbije, oštro osuđujući dalje povećanje cena osnovnih životnih namirnica. Ni najavljeno povećanje plata i penzija, koje je već anulirano trenutnom inflacijom, ne uliva nadu u bolje sutra, zbog čega građani Srbije, od kojih veliki broj živi od minimalne zarade, sa zebnjom čekaju dolazak zime i novih nameta.

Takva situacija iziskuje hitne mere i akcije, koje smo već započeli na nacionalnim nivou, ali i globalne, na evropskom, kojima se, takođe, pridružujemo kako bi se uhvatili u koštac sa krizom troškova života i izgradili privrede koje donose rezultate za radnike.

26. novembar 2021.  • 2427 Opširnije

Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata Magna Seating d.o.o. Odžaci utvrđena je reprezentativnost kod poslodavca.

Rešenje o tome, dobijeno 23. novembra, potvrđuje reprezentativnost ove sindikalne organizacije, koja za sada broji 421 člana.

Predsednik Samostalnog sindikata tekstila, kože i obuće Radojko Jovanović rekao je za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije da je porast članstva u usponu i da se, samo nakon dva dana od utvrđene reprezantivnosti, u tu sindikalnu organizaciju učlanilo više od 40 radnika.

САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ 2021.

Пандемија короне, која већ предуго траје, променила је свет, животе и навике људи, начин рада и комуникације, моделе сарадње и пословања. Економска криза, проузрокована закључавањем, изолацијом, смањеним обимом производње, пропадањем предузећа и читавих грана производње, оставља несагледиве последице.
Прекарни рад постаје свакодневица, а отказе деле мејловима и смс порукама. Уговори се потписују на месец или нешто више дана, а након тога не продужавају, „лизинг“ агенције све више имају посла са радником, као главном робом за трговање, запослени „својевољно“ потписују „бланко отказе“…
Закони се мењају губећи сваки смисао и душу. Радницима се нуде усмени или писани уговори, којима нису регулисана њихова основна права из рада. Синдикат се и даље гледа као на „нужно зло“, чији се захтеви за поштовање права радника оцењују као кочница развоју и игноришу.
Отказе добијају и жене које су остале у другом стању, запослени се незаконито премештају на лошије плаћена и неадекватна радна места. Све је више примера отпуштања због синдикалне активности или због обелодањивања детаља о крађи и корупцији у предузећима.
Може ли се неолибералном капитализму чији је једини циљ профит одупрети нека снага иза које ће стати радни човек?
Одговор је може, синдикат.
Јер, синдикат је био и остао ослонац радничкој класи и истински борац за бољи и праведнији свет.
Зато, на наш и ваш празник, Међународни дан рада, поново спречени да се традиционално окупимо, са својих радних места или од куће, подигнимо глас како би нас сви јасно чули и разумели.
Покажимо да, иако је пандемија обуставила многе уобичајене активности, борба за радничка права неће мировати.