Због Одлуке Владе Србије да минимална цена рада за 2016. годину остане иста, тј. да износи 121,00 динара по радном часу, Савез самосталних синдиката Србије обратиће се Уставном суду, како би оценио уставност и законитост донете Одлуке, која је у супротности са одредабама Закона о раду.
Предлог репрезентативних синдиката, Савеза самосталних синдиката Србије и УГС „Независност“ о повећању минималне цене рада није прихваћен на Социјално-економском савету од стране Министарства финансија, Министарства за рад, запошлјавање, борачка и социјална питања и Уније послодаваца Србије, те је влада, једнострано, донела одлуку, која је више политичког карактера, да цена рада остане иста, тј. да износи 121,00 динара по радном часу.
Репрезентативне синдикалне централе, су аргументовано, у складу са чланом 112. став 3. Закона о раду (,,Сл. гласник РС”, број 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), предложиле да минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за 2016. годину износи 143,55 динара („нето“ по радном часу).
Предлог Савеза самосталних синдиката Србије, имао је у виду да је планирана инфлација за 2016. годину у износу од 4,1%, те да би по том основу минимална цена рада, уколико се пође од наше предложене цене за 2015. годину (137,90 динара), за 2016. годину износила 143,55 динара.
Предлог за повећање минималне цене раде по радном часу нето, са садашњих 121,00 на 143,55 динара, Савез самосталних синдиката Србије образлажио је имајући у виду следеће чињенице:

планирано повећање потрошачких цена у 2016. години;
повећање продуктивности рада у дужем временском периоду (од фебруара 2010. године до данас) за 30%, а нарочито у последње две године – према подацима Народне банке Србије;
смањење стопе незапослености за 19,7% (у периоду од 2012. до 2015. године);
повећање стопе запослености за 15,5% (у периоду од 2012. до 2015. године);
повећање индустријске производње;
значајно смањење буџетског дефицита (према месечном извештају Фискалног савета у првих шест месеци 2015. године на нивоу опште државе забележен је релативно низак дефицит од 35 милијарди динара, што је за преко 60 милијарди динара мање од горње границе укупног дефицита у прва два тромесечја, што је утврђеном споразумом са ММФ-ом);
значајно поболјшана наплативост јавних прихода;
све ефикасније сузбијање рада «на црно» и сиве економије;
све већи прилив страних инвестиција;
повећање извоза;

смањење јавног дуга – дуг државе у јуну 2015. године смањен је за преко 300 милиона евра – подаци Фискалног савета.
Влада Републике Србије се, са једне стране хвали својим успесима у области економије (смањен буџетски дефицит, раст БДП-а, раст запослености, смањење сиве економије, болја наплата пореза и доприноса, итд.), а с друге стране не дозволјава да се минимална цена рада повећа ни за један динар.
Ово није први пут да влада крши Закон о раду, а посебно члан 112. став 3, којим је прописано да се при утврђивање минималне цене рада полази нарочито од:

егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе;
кретања стопе запослености на тржишту рада;
стопе раста бруто домаћег производа;
кретања потрошачких цена;
кретања продуктивности и кретања просечне зараде у Републици.